Земљиште као природан ресурс

Земљиште представља један од најважнијих природних ресурса, непроцењиво добро целог човечанства, а никако једне генерације, једне нације, групе или појединца. На земљиштима се производи храна, складишти и трансформише сунчева енергија, чувају и штите генетски ресурси скоро свих видова живота на нашој планети, пречишћавају и врше детоксикацију воде, а са атмосфером су у интеракцији апсорбовањем и емитовањем разних материја у гасовитом и чврстом стању. Обезбеђује се неопходан животни простор за човека, биљке и животиње, доприноси функционисању и стабилности ланца исхране, на њима се подижу куће, фабрике и други инфраструктурални објекти, она штите диверзитет живота, утичу на глобалне циклусе и равнотежу на планети Земљи и сведок су историје човека. Недомаћинским понашањем у периоду од 1960. до 2012. године у Републици Србији изгубљен је значајан део природног ресурса обрадивог пољопривредног земљишта. У том периоду изгубљено је 1.500.000 hа, што по цени од 10.000 €/hа износи 15 милијарди € националне штете. Што се тиче АП Војводине, она је била релативно заштићено подручје с обзиром на то да је у том периоду изгубљено „само” 142.000 hа и то због градње фабрика, путева и насеља.
Земљиште је динамичка творевина која се променом фактора педогенезе мења. Човек својом активношћу може да повећа или смањи природну отпорност земљишта према различитим типовима деградације. Под деградацијом земљишта подразумева се појава која може да доведе до смањења садашњег, а и будућег производног потенцијала земљишта. У последње време, упоредо са технолошким развојем, сведоци смо појаве контаминације земљишта (тешким металима, радионуклеидима, пестицидима, нитратима), деградације (оштећењима физичких, хемијских и биолошких својстава) и уништавањем многих земљишта (изградњом урбаних објеката, инфраструктуре, и експлоатацијом минералних сировина).
За прехрамбену одрживост потребно је да свака земља има 20 ари/стан. обрадиве површине. Србија се према површини обрадивог земљишта по становнику налази на 17. месту међу 206 земаља и територија, са 45 ари/стан., што је више него двоструко више од светског просека. Најбоље стоје велике земље које нису густо насељене: Аустралија, Казахстан, Канада, Аргентина, Нигер и Руска Федерација. Интересантно је да су САД на 14. месту са 51 ари/стан., док у региону најлошије стоји Словенија која се налази на 138 месту са само 8 ари/стан.
У свету су, према подацима Светске банке, површине обрадивог земљишта смањене са 38,8 ари/стан. у 1961. на 20 ари/стан. у 2011. години, што је највећим делом последица повећања броја становника на планети Земљи. Број становника је у сталном порасту, а према подацима светске банке на крају 2016. године на планети је живело 7,44 милијарди људи и уколико се настави овакав тренд раста броја становника до 2050. године на планети ће живети 11 милијарди људи. Пренасељене земље попут Кине и Индије имају огроман притисак на природне ресурсе како би обезбедиле довољно хране за свој народ. У том контексту они имају две жетве годишње, и земљиште се претерано раби (сабија, третира хемијским средствима итд.), загађује се околина, фауни је угрожено станиште, и сл. За разлику од азијских земаља поједине европске земље донеле су одређена законска и подзаконска акта којим су заштитиле природне ресурсе. А између квантитета и квалитета хране, оне су изабрале квалитет промовишући тако између осталог и органску пољопривредну производњу.
У Републици Србији протеклих пола века, према подацима из редовних статистичких извештаја, укупна површина пољопривредног земљишта смањена је за 300.000 hа или за 5,6%. Ако се на ово надовеже податак да је за стварање само једног центиметра слоја оранице потребно од 1.000 до 25.000 година, што значи да би за нових 60 cm, колико се најчешће користи у процесу пољопривредне производње, требало да чека 20.000 наредних генерација. А само један делић секунде је нпр. потребно да бујица однесе то земљиште.
Деградациони процеси су највећи непријатељи обрадивом пољопривредном земљишту и обично су изазвани деловањем природе или човека. У најважније процесе деградације земљишта убрајају се: ерозија ветром и водом, саланизација и забаривање, сабијање, ацидификација, губитак органских материја, осиромашење земљишта у хранивима, биолошка деградација и загађење земљишта.
Користећи природне вредности и обликујући их према својим потребама, човек је опстајао и развијао се као културно, социјално и духовно биће. Развој различитих технологија олакшао је живот савременом човеку али је довео до бржег искоришћавања његове околине и бржег исцрпљивања ресурса. Људи су променили лице Земље више него било која друга врста у историји планете, а брзина тих промена је све већа. Људи данас троше између једне трећине и једне половине оног што глобални екосистем створи.
Заштита природних ресурса може се обезбедити: заштитом шума, заштитом вода, рационалним коришћењем пољопривредног земљишта и рационалним коришћењем минералних и енергетских сировина.